U vrijeme Muhammeda a.s. stizale su razne vijesti iz Jemena, između ostalog, kako to spominju historičari, i vijest o Uvejsu Kareniju, koji je tada živio u Jemenu. Za Uvejsa su govorili da je istinski okrenuo lice Allahu dž.š. i da je počeo pozivati ljude u islam. Pričalo se za njega da poznaje propise dina i da druge podučava tome, te da ih upućuje kako će znati mjeru o dunjaluku (da ih ne bi dunjaluk zanio, te da ne bi zalutali). Uz taj rad bio je počašćen i time da nosi bajrak islama sa riječima: La ilahe illellah, Muhammedun resulullah.  

Allahov Poslanik a.s. zavolio je Uvejsa, premda ga nije vidio, pa je rekao svojim ashabima, Omeru r.a. i Aliji r.a.: “Kada susretnete Uvejsa, zamolite ga da vam dovu čini, jer je njegova dova kabul.” Zatim je Alejhisselam počeo kazivati ko je Uvejs i kakav je, pa ga je ovako opisao: “On je bljedolik, rumen, širokih pleća, srednjeg rasta, glatke kože, kratka vrata. Kada klanja meće desnu ruku po lijevoj. Lijepo uči Kur’an. Na sebi ima dvije haljine od vune – gornju i donju. Nepoznat je na zemlji, a poznat na nebesima. Ispod lijeve plećke ima bijel jajast mladež. Na Sudnjem danu reći će se robovima: ”Uđite u Džennet!” A njemu će se reći: ”Stani i traži koliko hoćeš šefaata za svoja plemena Rebia i Mudar!”“

Alija r.a. i Omer r.a. upitaše Alejhisselama: “Kada ćemo se susresti sa Uvejsom?” Muhammed a.s. im odgovori: “S njime ćete se susresti jedanput, za vrijeme hadža.”

Preselio je Resulullah na bolji svijet, a u srcu hazreti Omera i hazreti Alije pojavila se ljubav prema Uvejsu – čovjeku koga je ovako pohvalio Allahov Miljenik i ta ljubav bivala je iz dana u dan sve jača i jača. Čeznuli su za susretom sa njim, pa su svake godine, sa nestrpljenjem i žudnjom, očekivali dane hadža. Na sve strane raspitivali su se za Uvejsa i nisu propuštali nijednu grupu iz Jemena, a da se nisu podrobno raspitali o čovjeku koji bi nosio ime Uvejs, a uz to ima osobine i svojstva kojima ga je Muhammed s.a.v.s. opisao. Ovo se iščekivanje odužilo (oko deset godina), ali su hazreti Omer i hazreti Alija bili uporni i strpljivi i ništa ih nije ometalo da se i dalje raspituju za Uvejsa. Čak je i Omer, kao halifa, nalazio vremena za to, premda je bio zauzet državnim poslovima.

Prošlo je devet godina i nastala deseta (otkako je Muhammed a.s. navijestio Omeru i Aliji susret sa Uvejsom). Nekoliko njihovih najbližih prijatelja znalo je da oni očekuju taj susret i da se raspituju za Uvejsa. Jednog dana došao je Omeru r.a. jedan od tih prijatelja i obavijestio ga da je stigla jedna karavana iz Jemena, koja je nešto zakasnila, i da, po svoj prilici, u toj karavani ima jedan čovjek koji po svojim svojstvima odgovara Uvejsu. Omer r.a. požuri da dočeka tu karavanu, kad tamo Alija r.a. već stigao prije njega i raspituje se za čovjeka: bljedolika, rumena, širokih pleća, srednjeg stasa, glatke kože, kratka vrata – sve onako kako im ga Pejgamber opisao.

Oni koji su bili u toj karavani čudili su se što se ova dvojica tako detaljno raspituju za jednog čovjeka. A znali su da među njima ima jedan čoban koji im je čuvao deve, a koji je odgovarao tom opisu. Naročito ih je čudilo to što se Omer, kao halifa, i Alija, amidžić Muhammeda a.s., raspituju za tog čovjeka, goreći od želje da se vide sa njim. Najzad će reći jedan iz karavane Omeru r.a.: “Ima kod nas jedan mladić, malo perišan (pometen, rasijan), poderanih haljina, koji nam čuva deve za nekoliko dirhema. Valjda na njega mislite?” “Dajte mi ga”, uzviknu hazreti Omer. I ovaj povede dvojicu radoznalih da se vide sa ovim mladićem.

Tako su se, u Mekkanskoj dolini, susreli Alija r.a. i Omer r.a. sa Uvejsom. Među njima je potekao govor, koji je vjerno zabilježen u knjigama tariha. Kada su Omer i Alija ugledali Uvejsa, prišli su mu bliže i nazvali selam.

“Ko si”, upitali su ga obojica u isti mah.

“Ja sam čoban”, odgovori mladić. “Čuvam deve, u najmu sam kod ovih ljudi.”

“Pitamo se kako ti je ime”, uzvratiše Omer i Alija.

“Abdullah” (tj. Božiji rob), odgovori mladić.

Nezadovoljni takvim odgovorom, oni mu rekoše:

“Mi znamo da sve što je na nebu i na Zemlji robuje Allahu dž.š. Sve su to Božiji robovi. Kaži nam, kako te je majka zvala?”

Mladić, pomalo zbunjen i ljut, odvrati:

“Ama, šta hoćete vas dvojica od mene?”

Onda mu oni ispričaše kako im je Muhammed a.s. opisao Uvejsa el-Karenija i rekoše mu da oni misle da je to on, jer su kod njega pronašli sve znakove koje im je spomenuo voljeni Pejgamber.

Kada su tako sve opisane znakove provjerili i osvjedočili se da je to glavom i bradom Uvejs, približili su mu se i ponovo nazvali selam, želeći da mu budu što bliže, a zatim su ga zamolili da im učini dovu za rahmet i magfiret.

Uvejs još nije znao ko su Alija i Omer, pa im odvrati da on ne traži magfireta ni za jednu određenu osobu, nego dovu čini svim mu’minima i mu’minkama.

A onda upita Uvejs: “Ko ste vas dvojica?”

Dođe mu odgovor od prisutnih iz karavane da su to hazreti Omer i hazreti Alija. Čuvši to, Uvejs utonu u iman, uzvrati im selam i reče: “Neka vas Allah dž.š. nagradi hajrom za sve što ste učinili za ovaj ummet!” A onda ušuti. Omer el-Hattab ga zamoli: “Preporuči mi nešto!” A Uvejs odvrati: “Traži rahmet Allahov u pokornosti Njemu, čuvaj se Njegove srdžbe kada griješiš i nikada ne gubi nadu u Njega između toga dvoga!”

Sada mu se obrati Alija r.a. i zamoli ga da mu kaže razlog zašto ga Allahov Poslanik tako volio, premda ga nije vidio, rekavši: “O tebi nam je pričao Resulullah, iako te nije vidio, ali te je volio. Opisao te je i rekao da si ti najbolji tabi’in. Pa, kako ti, Uvejse, predstavljaš sebi Resulullaha?”

Na to će Uvejs: “O Ali! Vi ste imali čast i sreću da se naslađujete gledajući mubarek lice Allahovog Miljenika, a ja sam, eto, lišen te časti i sreće. Ali, ja Resula, u svojoj mašti, zamišljam drukčije nego što ste ga vi vidjeli i osvjedočili se. Ja ga zamišljam kao jedno svjetlo koje blista. Svjetlo koje je ispunilo sav svemir i dopire svuda u ovom materijalnom svijetu. Zamišljam kao da je gornji kraj tog svjetla dopro do Kavsa i Arša, a donji kraj dopire do sedmog kata Zemlje.”

Potom je zaplakao Uvejs, a zaplakali su i Omer i Alija iz ljubavi prema Resulullahu. Zatim Alija r.a. podiže glavu i upita Uvejsa:

“Kako živiš Uvejse, kako provodiš vrijeme?”

Uvejs mu odgovori:

“A kako vrijeme provodi onaj koji kada osvane ne zna hoće li omrknuti, a kada omrkne ne zna hoće li osvanuti?”

Omer r.a. ga upita:

“Kako si dospio do tako visokog stepena?”

Uvejs odgovori:

“Ja živim u mekami havfu (u stalnom strahu), a u tome mekamu čovjek se pribojava Rabba kao da je pobio cio svijet, pa strahuje kako će za to odgovarati.”

Zatim su se sva trojica udubila u razgovor o vjeri. Omer ponudi Uvejsu nafaku i haljine iz Bejtul-mala. Uvejs mu odvrati: “A šta bih radio s tim? To meni ne treba! Ti vidiš na meni haljine, a ja ne znam hoću li ih poderati! Ja za svoj rad primam četiri dirhema i ne znam kada ću ih potrošiti. A preda mnom i pred tobom, Omere, stoji jedna velika prepreka: čeka nas težak put (misli na Sudnji dan i Ahiret), a tu prepreku može preći samo onaj ko bude mršav i lahak (ali mršav od amela, od teška posla, a ne od bolesti). Nego, Omere, ti dobro pazi ovaj dunjaluk (prouči ga, nemoj da te zanese) i boj se onoga Dana kada ti neće pomoći ni mal ni porodica!”

I Uvejs htjede krenuti, Alija ga zaustavi i reče mu:

“Kako ćeš ići od nas, Uvejse, a mi došli da se oraspoložimo u tvom društvu?”

A Uvejs, već polazeći, odgovori mu:

“Čudi me od tebe, Alija! Ja ne mislim da bi iko ko poznaje Rabba mogao tražiti razgale i raspoloženja kod nekog drugog osim kod Rabba!”

I tada se završio susret Omera i Alije sa Uvejsom. Njih dvojica se vratiše u Mekku, a Uvejs ode svojim putem. Poslije toga viđen je Uvejs još nekoliko puta. Na Siffinu, kada se vodila velika borba za hilafet između Alije i Muavije, borio se Uvejs na Alijinoj strani. U borbi sa Bizantijom pao je kao šehid.

Glas islama 349, R: Duhovnost , A: Dr. Harun-ef. Eminagić