1. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada sam se jednom popeo na minber, rekao sam: – Amin! Amin! Amin!“ Zatim je pojasnio: „Došao mi je Džibril i rekao: ”Propao je onaj ko dočeka Ramazan, a ne bude mu oprošteno, pa bude bačen u Vatru. Reci: Amin!” Pa sam rekao: ”Amin.” ”Propao je onaj ko dočeka svoje roditelje, jednog ili oba, a oni ne budu razlog njegovog ulaska u Džennet. Reci: Amin!” Pa sam rekao: ”Amin.” ”Propao je onaj kod koga se spomene tvoje ime, a on ti ne donese salavat. Reci: Amin!” Pa sam rekao: ”Amin.”“ (Ibn Hibban, br. 907. Hadis je ocijenio dobrim Šejh Albani u knjizi Fadlu es-Salati ‘ala en-Nebij, br. 18)
2. Od Ka‘ba ibn Udžre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Dođite blizu minbera!“ Približili smo se, pa kada je stupio na prvu stepenicu, rekao je: „Amin.“ Zatim se popeo na drugu stepenicu i rekao: „Amin.“ Zatim se popeo na treću stepenicu i rekao: „Amin.“ Kada je sišao, rekli smo: „O Allahov Poslaniče, danas smo od tebe čuli nešto što nikada prije nismo čuli!“ On reče: „Došao mi je Džibril i rekao: ”Neka je propao onaj ko dočeka Ramazan, a ne bude mu oprošteno”, pa sam rekao: ”Amin.” Zatim je rekao: ”Neka je propao onaj kod koga se spomeneš, a on ne donese salavat na tebe”, pa sam rekao: ”Amin.” Zatim je rekao: ”Neka je propao onaj ko dočeka starost svojih roditelja, jednog ili oba, a to ga ne uvede u Džennet”, pa sam rekao: ”Amin.”“ (El-Hakim u El-Mustedreku, br. 7256. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu br. 1677)
3. Od Malika ibn el-Hasana ibn el-Huvejrisa, od njegovog oca, od njegovog djeda, radijallahu anhum, prenosi se: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, popeo se na minber. Kada je stao na jednu stepenicu, rekao je: „Amin.“ Zatim se popeo na drugu stepenicu i rekao: „Amin.“
   Zatim se popeo na treću stepenicu i rekao: „Amin.“ Zatim reče: „Došao mi je Džibril i rekao:
   ”O Muhammede, ko dočeka Ramazan, a ne bude mu oprošteno, neka ga Allah udalji”, pa sam rekao: ”Amin.” ”Ko dočeka roditelje, jednog ili oba, a to ga ne uvede u Džennet, neka ga Allah udalji”, pa sam rekao: ”Amin.” ”Ko te spomene, a ne donese salavat na tebe, neka ga Allah udalji”, pa sam rekao: ”Amin.”“ (Ibn Hibban, br. 409. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu, br. 1678)
4. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Neka propadne čovjek kod koga se spomeneš, a on ne donese salavat na tebe. I neka propadne čovjek koji dočeka starost svojih roditelja, a ne uđe u Džennet. I neka propadne čovjek kojem dođe mjesec Ramazan, a prije nego mu prođe, ne bude mu oprošteno.“ (Ibn Hibban, br. 908. Dobrim ga je ocijenio Šejh Albani u Sahihu-t-tergibu, br. 1680)

Objašnjenje:

• „Neka propadne čovjek“ (رَغِمَ أَنْفُ رَجُلٍ): tj. neka ga osramoti i ponizi. To je izraz prokletstva i prezira.
• „Prije nego mu prođe“ (فَانْسَلَخَ): znači prošli su mu dani Ramazana i nestali, a nije postigao oprost.

5. Od Abdullaha ibn Alija ibn Husejna, koji prenosi od svog oca, a on od svog djeda, radijallahu anhum, da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Doista je škrt čovjek onaj kod koga se spomenem, a on ne donese salavat na mene.“ (Ebu Ja’la, br. 6776. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu, br. 1683)

Objašnjenje:

• „Škrtac“ (البَخِيلُ): odnosi se na osobu u kojoj je potpuna škrtost.
• „Onaj kod koga se spomenem“ (مَنْ ذُكِرْتُ عِنْدَهُ): znači kada čuje moje ime, a u to se ubraja i kada se čita moj opis.
• „Pa ne donese salavat na mene“ (فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيَّ): znači bio je škrt prema samome sebi jer je propustio priliku da zaradi deset sevapa za jedan salavat. On je poput nekoga ko odbija najlakši oblik dobročinstva.

6. Od Ebu Zera, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: „Jednog dana sam izašao i došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: ”Hoćete li da vam kažem ko je najveći škrtac među ljudima?” Rekli su: ”Naravno, o Allahov Poslaniče!” Rekao je: ”Najveći škrtac među ljudima je onaj kod koga se spomenem, a on ne donese salavat na mene.”“ (Ibn Ebi Asim u Es-Salatu ‘ala en-Nebij, br. 29. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu, br. 1684)
7. Od Husejna ibn Alija, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko me spomene, a ne donese salavat na mene, promašio je put ka Džennetu.“ (Taberani u El-Kebiru br. 2818, Šejh Albani u Sahihu-l-džami br. 6245 i Sahihu-t-tergib br. 1681. potvrdili su njegovu vjerodostojnost)
8. Od Ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko zaboravi donijeti salavat na mene, promašio je put ka Džennetu.“ (Ibn Madže, br. 908. Šejh Albani ga je ocijenio dobrim u Sahihu Ibn Madžeu, br. 740)

Objašnjenje:

• „Zaboravi salavat“ (نَسِيَ الصَّلَاةَ): znači ovdje namjerno izostavi, zanemari, kao što Uzvišeni kaže: „Ajeti i znakovi naši su ti dolazili, ali si ih zaboravljao…“ (Taha, 126) Dakle, ovdje se ne misli na nehotičan zaborav, jer on nije grijeh.
• „Promašio put ka Džennetu“ (خَطِئَ طَرِيقَ الجَنَّةِ): znači nije mu omogućeno da radi djela koja vode ka Džennetu. Zanemarivanje donošenja salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, znak je nemara i škrtosti prema vlastitoj koristi, jer salavat je među najvrjednijim djelima koja približavaju Džennetu.

9. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Nijedan narod se ne okupi na nekom mjestu, pa pritom ne spomenu Allaha i ne donesu salavat na svog Poslanika, a da to za njih ne bude žalost. Ako Allah hoće – kaznit će ih, a ako hoće – oprostit će im.“ (Tirmizi, br. 3380. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Silsiletis-sahiha, br. 74)

Objašnjenje:

• „To im bude žalost“ (تَرَةً): znači gubitak, manjak i kajanje.
• Poruka hadisa: Važnost spominjanja Allaha i donošenja salavata prilikom sjedenja i druženja. To je sunnet i razlog za oprost. Primjer toga su riječi: „Subhanek’ Allahumme ve bi hamdik, ešhedu en la ilahe illa ente, estagfiruke ve etubu ilejk”, koje se izgovaraju na kraju svakog sastanka ili razgovora.

10. Od Džabira ibn Abdullaha, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nijedan narod se ne okupi, pa se potom raziđe, te ne spomenu Allaha i ne donesu salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a da to za njih ne bude poput žalosti i tuge.“ (Bejheki u Šu‘abul-imanu, br. 1496, a tekst prenosi i Taberani, br. 18163. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-l-džami‘, br. 5506, 5508)

Poruka hadisa: Kada se ljudi okupe i ne spomenu Allaha niti donesu salavat na Poslanika, to će biti razlog za njihovu žalost na Sudnjem danu zbog izgubljene prilike za veliku nagradu i bereket tog skupa.

11. Od Fadale ibn Ubejda, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: „Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: ”Kada neko od vas uputi dovu, pa ne donese salavat na mene, ta dova je uskraćena (nepotpuna).” Zatim reče Allahov Poslanik: ”Kada neko od vas klanja (uputi dovu), neka započne slavljenjem Allaha i zahvalom Njemu, zatim neka donese salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a potom neka dovi zašta želi.”“ (Ebu Davud, br. 1483, Tirmizi, br. 3477. Šejh Albani hadis je ocijenio vjerodostojnim u Sunen Ebu Davud, Sunen Tirmizi)

Objašnjenje: Izgleda da se pod pomenutim hadisom misli na tešehhud (sjedenje u namazu) i da je taj čovjek započeo dovu bez prethodnog izgovaranja pohvale Allahu, bez veličanja Njegove slave, niti je donio salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nego je odmah počeo sa dovom.

A poznato je da tešehhud sadrži pohvalu Allahu u riječima: „Et-tehijjatu lillahi ves-salavatu vet-tajjibatu“, zatim selam na Poslanika u riječima: „Es-selamu ‘alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetullahi ve berekatuhu“ i u njemu je također sadržan salavat: „Allahumme salli ‘ala Muhammed…“ i sl.

A tek nakon toga dolazi dova poput: „Allahumme inni e‘uzu bike min ‘azabi džehennem…“ i slične.

12. Od Ebu Talhe el-Ensarija, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednog dana dođe vidno radostan, pa mu rekosmo: „O Allahov Poslaniče, vidimo sreću na tvom licu!“ Reče: „Došao mi je melek i rekao: ”O Muhammede, zar te ne raduje to što tvoj Gospodar kaže: – Niko od tvoga ummeta neće donijeti salavat na tebe, a da mu Ja ne uzvratim deset puta i niko ti neće uputiti selam, a da mu Ja ne uzvratim deset puta.” Rekao sam: ”Naravno (kako da ne).”“ (Ahmed, br. 16363. Šejh Albani ga je ocijenio dobrim u Sahihu Nesai, br. 1283. i Silsiletus-sahiha, br. 829)
13. Od Ebu Talhe el-Ensarija, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: „Jednog jutra Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osvanuo je vedra i radosna lica. Rekli smo: ”O Allahov Poslaniče, danas si osvanuo vedar i sretan!” Reče: ”Došao mi je melek od mog Gospodara i rekao: – O Muhammede, zar ti ne bi bio zadovoljan da, kad god neko iz tvog ummeta donese salavat na tebe, Allah mu upiše deset dobrih djela, izbriše mu deset grijeha i uzdigne ga deset stepeni?”“ (Ahmed, br. 16352., šejh Albani hadis je ocijenio dobrim u Sahihu-t-tergibu, br. 1661)
14. Seid ibn Umejr el-Ensari prenosi od svoga oca, koji je bio učesnik bitke na Bedru, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko od mog ummeta donese salavat na mene iskreno iz svog srca, Allah će na njega donijeti deset salavata, uzdignut će ga za deset stepeni, upisat će mu deset dobrih djela i izbrisati deset grijeha.“ (En-Nesai u Es-Sunen el-kubra, br. 9810. Šejh Albani je ocijenio hadis kao hasen sahih u Sahihu-t-tergibu, br. 1659)
15. Od Enesa ibn Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko na mene donese jedan salavat, Allah na njega donese deset salavata, izbriše mu deset grijeha i uzdigne ga za deset stepeni.“ (En-Nesai u El-Mudžteba, br. 1296. Hadis je ocijenjen vjerodostojnim od strane šejha Albanija u komentaru na Sunen imama En-Nesaije)

Objašnjenje:

• „Ko donese salavat na mene“ znači: Ko traži od Allaha da me stalno uzvisuje;
• „Allah na njega donese deset salavata“ znači: Allah mu se smiluje i umnoži njegovu nagradu deset puta;
• „Uzdigne ga za deset stepeni“ – možda se odnosi na visoke deredže u Džennetu.

16. Od Enesa ibn Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko na mene donese jedan salavat, Allah na njega donese deset salavata i izbriše mu deset grijeha.“ (Ahmed, br. 11998. Šejh Albani je ocijenio hadis vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu, br. 1657)
17. Od Enesa ibn Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko me spomene, a ne donese salavat na mene – neka je proklet. A ko na mene donese jedan salavat, Allah na njega donese deset.“ (En-Nesai u Es-Sunen el-kubra, br. 9806. Hadis je ocijenio vjerodostojnim šejh Albani u Sahihu-t-tergibu, br. 1657)
18. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko na mene donese jedan salavat, Allah mu za to upiše deset dobrih djela.“ (Ahmed, br. 7561, 7562. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu-t-tergibu, br. 1656)
19. Od Abdullaha ibn Amra ibn Asa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako govori: „Kada čujete mujezina, izgovorite isto što i on, zatim donosite salavat na mene, jer ko donese salavat na mene, Allah će na njega donijeti deset salavata. Zatim od Allaha tražite za mene Vesilu, to je posebno mjesto u Džennetu koje neće pripasti nikome osim jednom Allahovom robu, a ja se nadam da ću ja biti taj. Ko zamoli za mene Vesilu, njemu će moj šefa‘at (zagovor) biti dopušten.“ (Muslim, br. 384)
20. Od Ebu Seida el-Hudrija, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Uistinu je El-Vesile (poseban stepen u Džennetu) stepen kod Allaha, iznad kojeg nema nijednog drugog. Molite Allaha da meni podari Vesilu, jer neće pripasti nikome osim jednom Allahovom robu, a ja se nadam da ću to biti ja.“ (Taberani u El-Evsatu, br. 1466. Šejh Albani je hadis ocijenio dobrim u Fadlu es-salat ‘ala en-Nebij, br. 49)
21. Od Ebu Ubejja ibn K’aba, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: – Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi ustao trećinom noći: „O ljudi, spominjite Allaha, spominjite Allaha! Došla je potresna nesreća, slijedi je još teža! Došla je smrt sa svime što nosi!“ Rekao sam: „O Allahov Poslaniče, ja tebi često donosim salavat (blagoslov). Koliko od mog vremena za dovu da ti posvetim?“ Rekao je: „Koliko želiš.“ Rekao sam: „Četvrtinu?“ Rekao je: „Koliko želiš, a ako povećaš – to je bolje za tebe.“ Rekao sam: „Trećinu?“ Rekao je: „Koliko želiš, a ako povećaš – to je bolje za tebe.“ Rekao sam: „Pola?“ Rekao je: „Koliko želiš, a ako povećaš – to je bolje za tebe.“ Rekao sam: „Dvije trećine?“ Rekao je: „Koliko želiš, a ako povećaš – to je bolje za tebe.“ Rekao sam: „Hoću da sav svoj čas dova posvetim salavatu tebi.“ Rekao je: „Ako tako učiniš, bit će ti dovoljno za sve tvoje brige i bit će ti oprošteni grijesi.“ (Tirmizi, br. 2457. Šejh Albani je hadis ocijenio dobrim u Sahihu et-tergibu, br. 1670)
22. Od Muhammeda ibn Jahjaa ibn Džabana, od njegovog oca, od njegovog djeda Džabana ibn Fejza prenosi se da je jedan čovjek rekao: „O Allahov Poslaniče, da li da trećinu svojih dova posvetim salavatu tebi?“ Rekao je: „Da, ako želiš.“ Rekao je: „Trećinu?“ Rekao je: „Da.“ Rekao je: „A ako sve svoje dove posvetim salavatu tebi?“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Tada će ti Allah biti dovoljan u svemu što te brine na dunjaluku i Ahiretu.“ (Taberani u El-Kebiru, br. 3574. Albani ga je ocijenio dobrim u Sahihu’t-tergib, br. 1671)
23. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Niko mi ne nazove selam, a da mi Allah ne vrati dušu kako bih mu odgovorio na selam.“ (Ebu Davud, br. 2043. Albani ga je ocijenio dobrim u Sahihu’t-tergibu, br. 1666)
24. Od Abdullaha ibn Mes’uda, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Zaista Allah ima meleke koji putuju zemljom i prenose mi selam od moga ummeta.“ (Darimi, br. 2774. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu’t-tergibu, br. 1664)
25. Od Hasana ibn Hasana ibn Alija ibn Ebi Taliba, od njegovog oca, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kad god vi meni donosite salavat, on mi se prenosi.“ (Taberani u El-Kebiru, br. 2633. Albani ga je također ocijenio dobrim u Sahihu’t-tergib, br. 1665)

Nastavit će se…

Glas islama 355, R: Hadis, A: Edin-ef. Redžepović