U jednom hadisu pojašnjava da je jedna od najboljih sadaka izmrivanje ljudi, pa kaže Ebu Derda r.a. da je rekao Allahov Poslanik alejhi selam: ”Hoćete li da vas obavijestim o nečemu vrjednijem od stepena namaza, i posta i sadake?“ „Naravno da hoćemo, Allahov Poslaniče“ – rekoše. „Mirenje među ljudima, jer doista zavađanje ljudi je halika – nešto što briše djela.” (Sahih Tergib, 2814) Ovako Poslanik, alejhi selam, objašnjava da je stepen izmirivanja ljudi veći od stepena dobrovoljnog namaza, posta i sadake. Od Abdullaha ibn ‘Amra r.a. se prenosi da je rekao Allahov Poslanik alejhi selam: ”Najvrjednija sadaka je izmirivanje i popravljanje odnosa među ljudima.” (Sahih Tergib, 2817) Enes r.a. kazuje da je Allahov Poslanik upitao Ebu Ejjuba r.a.: “Hoćeš li da te uputim na trgovinu?“ „Naravno.“ Reče: „Izmiruj ljude kada se zavade i približavaj ih kada se udalje.” (Sahih Tergib, 2818)

Ebu Ejjub r.a. prenosi da mu je Allahov Poslanik, alejhi selam, rekao: ”Ebu Ejjube, hoćeš li da te uputim na sadaku koju voli Allah i Njegov Poslanik? Izmiruj ljude kada se zamrze i zavade.” (Sahih Tergib, 2820)

Kaže imam Evza’i r.h.: ”Nema Allahu dražeg koraka od onog koji se učini pri izmirivanju ljudi.” Briga o tome da se izmire muslimani dostiže do te mjere da je dozvoljena laž, iako je ona u osnovi zabranjena i ružna. Ummu Kulsum r.a. kaže da je čula Allahovog Poslanika, alejhi selam, da je rekao: ”Nije lažac onaj koji izmiruje ljude, pa dostigne dobro ili kaže dobro.” (Muttefekun alejhi)

Tako ova naša čista vjera islam naređuje svim razumnim ljudima da posreduju između dvije zavađene strane, izmire ih, a da onoga koji pretjera zaustave na granicama odbijajući tako stvari koje rezultiraju razilaženju. Oko izmirenja ljudi postoje mnoga pitanja i propisi na koga ukazuju šerijatski tekstovi koje su primjenjivali dobri ljudi. Od tih propisa je ispravnost nijjeta, traženje Allahovog zadovoljstva, udaljavanje od ličnih prohtjeva i dunjalučkih koristi, pa kada se postigne iskrenost dolazi uspjeh. Onaj koji pomirenjem želi vođstvo i to da se on što više spominje, taj je daleko od nagrade na Ahiretu jer Allah dž.š. kaže: “A ko to čini iz želje da Allahovu naklonost stekne Mi ćemo mu, sigurno, veliku nagradu dati.“ (En-Nisa, 114)

Od propisa je također i način došaptavanja jer je većina došaptavanja pokuđena, ali ako je zbog sadake ili naređivanja dobra ili izmirenja ljudi, ona je pohvalna. Kaže Uzvišeni: “Nema kakva dobra u mnogim njihovim tajnim razgovorima, osim kada traže da se milostinja udjeljuje, ili da se dobra djela čine, ili da se uspostavlja sloga među ljudima.“ (En-Nisa, 114)

Mnogi koji rade na pomirenju ljudi nemaju uspjeha jer mijenjaju govor i izvrću vijesti, a na njemu je da govori ono zašta zna da je dobro, a da šuti o onom za što zna da nije dobro. Onaj koji miri ljude treba da zna da se zlo ne gasi zlom kao što se vatra ne gasi vatrom nego se gasi dobrim i loše se ne umanjuje osim s dobrim, pa zbog toga zavađene strane trebaju da odustanu od nekih svojih prava. Onaj koji miri ljude treba da zna da duše teže ka škrtosti, što zahtjeva ulaganje truda i veliko strpljenje ispunjavajući Allahovu naredbu: “A nagodba je najbolji način – ta ljudi su stvoreni lakomi! I ako vi budete lijepo postupali i Allaha se bojali – pa, Allah dobro zna ono što radite.“ (En-Nisa, 128) Nasuprot ovim škrtim dušama, one koji mire ljude islam priznaje zbog toga što oni troše svoje vrijeme, imetak i ugled tako što im se iz zekata izdvaja jedan dio. Kaže Allah dž.š.: “Zekat pripada samo siromasima i nevoljnicima, i onima koji ga skupljaju, i onima čija srca treba pridobiti, i za otkup iz ropstva, i prezaduženima, i u svrhe na Allahovom putu, i putniku. Allah je odredio tako! – A Allah sve zna i Mudar je.“ (Et-Tevbe, 60)

Prezaduženih postoje dvije vrste: – Prezaduženi zbog izmirivanja ljudi. – Onaj ko sam sebe zaduži, pa mu bude teško vratiti, njemu se da kako bi vratio dug. I na kraju svakom onom ko miri ljude neka vodilja budu riječi Allahovog poslanika, Šu’ajba alejhi selam: “O narode moj“ – govorio je on – „shvatite da je meni jasno ko je Gospodar moj i da mi je On dao svega u obilju. Ja ne želim činiti ono što vama zabranjujem; jedino želim učiniti dobro koliko mogu, a uspjeh moj zavisi samo od Allaha; u Njega se uzdam i Njemu se obraćam.“ (Hud, 88)

I neka postavi svaki čovjek vagu između sebe i braće muslimana, pa ono što voli sebi neka voli i njima, a što mrzi sebi neka mrzi i njima. Dovoljno je svakom robu ono što je došlo u hadisu od Abdullaha ibn ‘Amra ibn ‘Asa da je Poslanik, alejhi selam, rekao: “Ko želi da se spasi Vatre i uđe u Džennet neka dočeka smrt vjerujući u Allaha dž.š. i Sudnji dan, želeći ljudima ono što želi i sebi.“ (Muslim, 1472/1844, 3/1473)

Na ovakav način se popravljaju stvari Allahovom dozvolom, ali to zahtijeva mnogo sabura, međutim, kada se ljudi umore u izmirivanju, zavladat će zlo, uništenje života i imetaka i prekidanje onoga što je Allah dž.š. naredio da se ne prekida. Kaže Uzvišeni: “I ne prepirite se da ne biste klonuli i bez borbenog duha ostali.“ (El-Enfal 46)