Život bez pobožnosti nema vrijednost

A šta će im biti od koristi kada je život na Zemlji bio i prošao? (Sebe’, 52)

Reći će se sretnima u Džennetu: Jedite i pijte radosni za ono što ste u danima minulim zaradili. (El-Hakka, 24)

Reći će se nesretnim grješnicima u Džehennemu: To je zato što ste se bez ikakva osnova na Zemlji veselili i drski bili. (Gafir, 75)

Uvjet pobjede je uzoran red u pobožnosti

Hasan Kafija Pruščak u djelu “Temelji mudrosti o uređenju svijeta” zapisao je da je pobožnost uvjet za postizanje Allahove pomoći. Naveo je tri kur’anska ajeta:

Allah je na strani pobožnih. (El-Bekare, 194)

Allah je zaista na strani onih koji su bogobojazni i koji dobra djela čine. (En-Nahl, 128)

Tražite sebi pomoć u strpljivost u namazu. (El-Bekare, 153)

Također je spomenuo i dva Poslanikova a.s. hadisa:

“Samo se dovama odupire sudbini, a samo se dobročinstvom ispunjava život.”

“Uz dove pobožnih ljudi vi ćete biti pomognuti.”

Potom je Kafija rekao: “Nema sumnje da pobjeda dolazi uz pomoć, a pomoć stiže narodu na čijoj je strani Allahova pomoć. Najvažniji zadatak vladara i ministara je da se brinu o pobožnosti i dobrom redu, strpljivosti i obavljanju namaza među svojim vojnicima, te da ih sprječavaju da ne zapadnu u grijeh, neposlušnost, novotaarije i strasti…” (4/39)

Skromnost iz pobožnosti

Neki ljudi  hvalili su hazreti Aliju r.a. u njegovom prisustvu, pa on prouči dovu kako ga to ne bi ponijelo: “Allahu, bolje me znaš od mene, a ja sebe bolje poznajem od njih. Allahu, učini me boljim od onoga što oni misle o meni i oprosti mi ono što oni ne znaju o meni.”

Zadrži Sunce dok budemo pričli

Preneseno je od Amira ibn Abdi Kajsa, jednog od pobožnih tabi’ina, da mu je rekao jedan čovjek: “Pričaj sa mnom!” On mu je kazao: “Zaustavi Sunce, pa da razgovarmo.”

Jedna skupina ljudi sjedila je kod učenog i pobožnog Ma’rufa Kerhija, pa su oduljili, te im on reče: “Doista, melek koji je zadužen za Sunce ne prestaje sa njegovim vođenjem, pa kada ćete ustati i otići?”

O pobožnosti Hammada ibn Seleme

Rekao je Abdurrahman ibn Mehdi za imama, hafiza, muhaddisa, gramatičara, šejhu l-islama Hammada ibn Selemu el-Basrija: “Kada bi se reklo Hammadu da će sutra umrijeti, ne bi imao šta povećati od svojih dobrih djela.”

Musa ibn Ismail et-Tebuzeki, kod Buharije pouzdan prenosilac hadisa (u. 223. H.) kaže: “Ako bih vam rekao da nisam vidio Hammada ibn Selemu da se smije, rekao bih istinu. Uvijek je bio zauzet govorom o islamu, ili je čitao, učio tesbih, ili klanjao… Sve njegove noći i dani  bili supopunjeni raznim vrsama pobožnosti.”

Junus el-Mueddib veli: “Hammad ibn Seleme  umro je u namazu, Allah mu se smilovao.” (Ez-Zehebi, Tezkiretu l-huffaz)

Briga pobožnih za korištenje vremena

Imam Ibnu l-Kajjim je zapisao: “Briga za vremenom koje je prošlo neprolazna je teška briga do kraja života. Doista, vrijeme brzo protiče, nezaustavljivo i bez povratka. Protok vremena kod pobožnjaka je u ibadetu, zikru i srčanoj odanosti Allahu. Protok vremena života  pobožnjaku je nešto najvažnije i brine se da mu ne prođe ni jedan trenutak bez pune pokornosti Gospodaru! Ukoliko neki dio vremena nekome prođe nekorisno, to se ne može nadoknaditi nikada, jer svaki dolazeći trenutak ima svoju posebnu obavezu.” (Medaridžu s-salikin)

Noć i dan u pobožnosti

Rekao je ashab Ibn Mesud r.a.: “Nisam se rastužio ni zbog čega više kao zbog dana u kojem je zašlo Sunce, skratio se moj životni vijek, a ja u njemu nisam uvećao moja dobra djela.”

Ovaj časni ashab je govorio: “Vi idete kroz život čije noći i dani brzo prolaze, vaše vrijeme je određeno, djela su vam zapisana, a smrt će doći iznenada. Ko posije dobro nadat se je da će požnjeti ono što je želio, a onaj ko posije zlo požnjet će samo kajanje.”

Rekao je halifa Omer ibn ‘Abdulaziz r.a.: “Doista, noć i dan rade za tebe, pa radi u njima što bolje znaš i možeš.”

Mudrost: “Dobra su djela važnija od (prazne) molitve, a čojstvo je vrjednije od (nazovi) pobožnosti. ” (Trygve E. Gulbranssen, 1894-1962, pisac, Norveška)

Vrijedno, a neiskorišteno propadne

Treći halifa, hazreti Osman r.a., rekao je: ”Desetoro propadne kada bude neiskorišteno: učenjak čije znanje svijet ne koristi, znanje po kojem se ne radi, ispravan stav koji se ne usvaja, oružje koje se ne upotrebljava, džamija u kojoj se ne klanja, Mushaf iz kojeg se ne uči, imetak koji se ne troši, konj koji se ne jaše, pobožnost kod onog koji se okrenuo dunjaluku, dug život bez spremljenosti za vječnost.”

I rekao je: “Ko ustrajno obavlja pet namaza u njihovom vremenu Allah će ga počastiti sa devet počasti: Allah će ga zavoljeti, tijelo će mu biti zdravo, meleki će ga čuvati, silazit će mu bereket u kuću, na licu će mu se vidjeti znak dobrote, srce će mu biti blago i osjećajno, preći će preko Sirat-ćuprije brzinom munje, Allah će ga sačuvati od Džehennema, bit će u Džennet uveden u društvo onih koji neće imati ni straha, ni tuge.”

Tajio svoju pobožnost

Mejmun ibn Mehran je pričao: “Došao sam kod halife Omera ibn ‘Abdulaziza i kod njega prenoćio jednu noć… Ostavio me je dok nije pomislio da spavam. Zatim je ustao i abdestio se. Posmatrao sam ga te zimske večeri kako klanja. Čuo sam da uči Kur’an i plače kao da mu se utroba cijepa. Ponavljao je kur’anski ajet: Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uži­vaju, i naposlijetku ih snađe ono čime im se prijeti, zar će imati šta od slatkog života koji su provodili? (Eš-Šu’ara, 205-207) Malo sam se pomjerio i nakašljao, a on, čuvši me, ušuti i više nisam čuo njegov plač. Ovaj ajet je jedan od najvećih ukora ljudima.”

Glas islama 339, R: Islamske teme, A: Muharem Omerdić